Kontrola i merenje goriva

Gorivo je najveći promenljivi trošak svakog voznog parka i najteže ga je proveriti ručno. Merenje u realnom vremenu pokazuje koliko je ušlo u rezervoar, koliko je potrošeno i kada je nivo pao dok se vozilo nije kretalo.

Dva načina merenja

Postoje dve tehnologije, a izbor zavisi od vozila:

• Preko CAN magistrale. Uređaj se povezuje na elektroniku samog vozila i čita vrednosti koje vozilo već računa — nivo goriva, ukupno potrošeno gorivo, obrtaje motora, temperaturu i kodove grešaka. Rezervoar se uopšte ne otvara, a montaža je brža.
• Sondom za nivo goriva (FLS) u rezervoaru. Na starijim vozilima, mehanizaciji i cisternama, gde CAN nije dostupan ili nije pouzdan, ugrađuje se namenska sonda. Ovaj metod je precizniji za otkrivanje krađe, jer meri direktno u rezervoaru.

Na mešovitom voznom parku ta dva pristupa se obično kombinuju, vozilo po vozilo.

Otkrivanje krađe

Sistem neprekidno prati nivo. Kada uoči nagli pad koji ne odgovara normalnoj potrošnji, podiže upozorenje sa tačnim vremenom i lokacijom. Pošto je očitavanje vezano za poziciju, odmah se vidi gde se to dogodilo.

Prag osetljivosti se podešava po vozilu, pa veliki rezervoari i vožnja van puta — gde se gorivo preliva unutar rezervoara — ne izazivaju lažne alarme.

Dopune

Svaka dopuna se beleži sa količinom, vremenom i lokacijom. To omogućava proveru u odnosu na račun sa pumpe — količina na računu treba da odgovara količini koja je zaista ušla u rezervoar.

Stvarna potrošnja

Izveštaj o potrošnji spaja pređenu kilometražu sa potrošenim gorivom i daje prosek po vozilu i po vozaču. To je ono što izbaci na površinu vozila sa mehaničkim kvarom i vozače čiji stil vožnje košta osetno više.

Često postavljana pitanja